Krznar i pravnik

Badinterov otac Simon, također Židov s istoka, u Parizu se počeo baviti krznarskim poslom, i to mu je jako dobro išlo. Ali djeca su morala u školu: “Moj brat Claude bio je nadaren za učenje, osobito za klasične jezike. Otac ga je već vidio kao studenta École normale supérieure, zatim kao profesora na Sorboni i na kraju na Collège de Franceu. Često je isticao ugled i izvrsnost École normale supérieure. Za njega je to bio hram sekularnog Jeruzalema, jer on je bio Židov, a sekularnog jer je imao apsolutnu vjeru u načela Republike. Moj je put bio zacrtan: uključit ću se u obiteljski posao i, kad dođe vrijeme, preuzeti ga. No budući da je želio da i ja steknem fakultetsku diplomu, najprije sam morao ‘postati pravnik’, iako nisam baš shvaćao kako će mi to kao budućem krznaru koristiti…” Eto, i što bi onda bilo sa nama da njegov otac nije tako odlučio? Divna je Badinterova autoironija…